Kretanje cene nafte na svetskom tržištu

Cena sirove nafte ponovo je prešla crtu od 100 dolara za barel. Na berzi u Njujorku, ovih dana, prodavala se za 115,21 dolar za barel. Uzork novog poskupljenja objašnjava se objavljivanjem izveštaja američkog ministarstva energetike u kome je prikazan veliki pad zaliha nafte u SAD i stepena iskorišćenosti kapaciteta u američkim rafinerijama.

Razlozima poskupljenja "crnog zlata" bavi se "The New York Times" u svom online izdanju. Oni navode podatak da je za osam godina, barel nafte sa 16 dolara, skočio na 100 dolara. Objašnjavajući ovaj fenomen, "The New York Times" navodi rastuće potrebe tržišta Indije i Kine, kao i krizna žarišta u Iraku i Nigeriji. Najveći proizvođač nafte je Saudijska Arabija, a u SAD-u se dnevno potroši 20,6 miliona barela dnevno, piše ovaj američki dnevni list.

Jedan od sajtova koji se bave analizom tržišta energenata bavi se, između ostalog, i i istorijskom dimenzijom ovog fenomena. Ovde su posebno su analizirani periodi kriza izazvani ratnim sukobima u područjima bogatim naftnim nalazištima, kao i uloga OPEC-a u kontroli cene nafte na svetskom tržištu. Prema njihovim izvorima, nafta je u petak, 18. aprila bila još skuplja.

Poseban prikaz odnosi se na proizvodnju nafte u Rusiji. U godinama raspada nekadašnjeg SSSR-a, proizvodnja je drastično padala. Najnižu tačku, Rusi su dotakli krajem 90-tih godina, kada je proizvodnja iznosila, oko 600.000 barela dnevno. Iako još uvek nisu dostigli nivo iz 1990, uzlazna putanja govori da će tempom kojim se kreću poslednjih godina, vrlo brzo dostići nivo od pre 18 godina.


U tekstu pod naslovom "Šta to gura cenu nafte na gore", BBS news pokušava da objasni ko gubi, a ko dobija ovakvom cenovnom politikom.