Kovilj - mesto mira i ljubavi

Na prvi pogled, manastir Svetih Arhangela u Kovilju, više podseca na dvorac nego na mesto u kome borave monasi. Tom utisku, svakako doprinosi uredan travnjak i plavetnilo neba koji predstavljaju pravi ram za sliku o manastiru koji vec duze vreme izaziva znatiželju običnih smrtnika. Postoji više razloga za interesovanje. Ovo je manastir sa jednim od najbrojnijih bratstva u Srbiji, njegovi "stanovnici" su, uglavnom, intelektualci. I to ne samo Srbi, vec ih ima i sa Novog Zelanda, Slovačke, Bugarske... Poznati su proizvodjači meda, orahovače, a kako smo saznali od jednog iskušenika, ovde se proizvodi i čuveni sir gorgonzola.

Manastir Kovilj poznat je i po crkvenom pojanju. U porti manastira, 1. maja zatekli smo tv kamere i monaha-pojca. Starešina manastira je otac Porfirije, zahvaljujući čijoj energiji je i pokrenuta obnova opustelog manatira početkom 90-tih godina prošlog veka. Najinteresantniji detalj o Kovilju odnosi se na lečenje zavisnika od opijata. Manastir je postao poslednje utočište i nada onima koji su namerili da izađu iz narkomanskog pakla.

Na svakom koraku primetni su red, disciplina i spoj tradicionalnog i modernog. O urednom travnjaku brine monah koji se pojavljuje iza krivine vozeći specijalnu mašinu za šišanje. Mladi čovek na ušima ima štitnike od buke, a ispod njih slušalice za muziku. Na stolu u kancelariji sekretara manastira je računar sa TFT monitorom. Sa donje strane manastira nalazi se ogradjen prostor za stoku. Sve je kao "pod konac".

Kovilj, mesto nadomak Novog Sada, izgleda, obožavaju rode. Ima ih na više mesta u selu, a preko puta manastira jedan par je svio gnezdo na vrhu starog hrasta. Tik uz izbušeni hrast, koji u uspravnom stanju, kao "šupalj zub" održavaju metalne sajle provučene kroz unutrašnjost debla je crkvica posvećena sv. Petki. Posetioci manastira obavezno zastaju pored neobičnog prizora. Rode, kao da ne čuvaju samo svoje mladunce u gnezdu, već i da bdiju nad u belo okrečenom, jednostavnom crkvicom. Nažalost, nisam uspela da zabeležim izbiza rodu koja se na fotografiji vidi u daljini, u letu. Kada je prišla bliže, u kljunu joj je bila žaba koju je ulovila za svoje mlade. Pored crkvice i hrasta sa rodama upoznali smo gostoprimstvo Koviljčana, zahvaljujući gospodji Mici, koja nas je počastila kiflicama i uputila ka čardi "Nakraj sveta". Šteta što je gazda Đoka Varenika zaključao čardu, pa nismo mogli da uživamo u ribljim specijalitetima.