Prijatelji moraju biti pored tebe, da odes i popijes pivo, ispricas se... Toliko o virtuelnoj komunikaciji

Kao početnik u korišćenju sajtova za društveno umrežavanje, ne samo da iz ličnog iskustva ne mogu da procenim kvalitet tako nastalih komunikacija, već se još uvek teško snalazim sa terminima kao što su aplikacija, poke…

Koliko sam do sad shvatila, na Facebook-u možeš doći u posed virtuelnih para, njima kupiti kućnog ljubimca, nekretnine, čak i prijatelja!!! Neki od članova ove “asocijacije” imaju gomile aplikacija.

Šta li rade sa njima, koliko im vremena treba da odrade zadatke i ispune obaveze, zalivajući biljke, hraneći kućne ljubimce, kupujući i prodajući prijatelje? Šta im ostaje za realan život? Kada bolje razmislim, teorija o novootkrivenoj bolesti – prokrastinaciji (oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije) i nije tako nerealna.

Prelepa plavuša, Tamara Pajkić, u svom web dnevniku čiji naziv potkrepljuje portret, ali još više deo fotografije na kojoj se naslućuje deo satenske posteljine i zlatna štikla, cvrkuće o Facebooku kao o novoj igrački koja joj služi da ubije vreme.

Naravno, njene čari izbijaju u prvi plan, pa uskoro dobija i ponudu za udaju. Da je kojim slucajem tu poruku poslao neko meni blizak, da imam, na primer sina, rekla bih mu da otvori “četvoro” očiju, da se ne peca tako lako!

Evo šta, između ostalog kaže Tamarica:

“Onda sam saznala za Facebook koji mi se baš dopao, to sam i tražila, pravo mesto za skraćivanje vremena na poslu. Sada svi kupci kojima odgovaram misle da ja nešto tražim na kompjuteru u vezi njihovog pitanja, pomisle kako sam vredna, šef oduševljen a ja se zezam na Facebook-u i dopisujem sa ljudima, dodajem nove prijatelje u profil, pišem tekstove za blog i šta sve ne :) pomisliće neko ko me ne zna da sam zavisnik, ali baš me briga :) meni vreme leti, neko mi je rekao kako mi je hobi vraćanje ugleda plavušama :)

Nekada kada sam na Facebook-u imam osećaj da ljudi koji mi prilaze za šalter i oni koji prolaze okolo pomisle “vidi ovu malu kako je pametna i vredna, a radi i na računaru” :) Tako da je ovo još jedan plus za moj posao, možda dobijem i povišicu :)”.

Na jednoj od diskusija na Internetu upoznala sam se sa mišljenjima mladih koji su i najmerodavniji da daju svoj sud o virtuelnoj komunikaciji.

"Eh, to je nesto sto nikad ne mozes da znas na cemu si...imam jako lepa i kvalitetna prijateljstva, ali takodje i mnogo budala sam upoznala (sto zenskih, sto muskih)....jer dok ne stisnes ruku coveku i ne pogledas ga u oci, nikad nisi nacisto..bar ja tako gledam u vecini slucajeva - cast izuzecima koje obozavam iako ih nisam videla, al to je samo pitanje dana...jednostavno, mnoga se pokazu kao laz, ali iskreno vise sam imala dobrih iskustava, nego losih i imam prijatelje sa kojima se vec godinama druzim i koje obozavam...

Za zensko je mozda presudno da se u samom startu rasciste odnosi - na drugarskoj osnovi i onda je mnogo lakse! Nikada se nisam nalazila sa likovima koji su me starotvali, vec samo sa onima koji su krajnje ortacki pristupili i tako se nikad nisam za*ebala...odemo negde na pivo i bude nam fenomenalno...to drustvo se vremenom povecavalo i jako sam zadovolljna ljudima koji su ostali oko mene!

Učesnik u diskusiji sa interesantnim nadimkom „diplomirani duduk“ nadovezuje se na Anin post rečima: Isto kao i svakodnevnom životu!
Zaista ne vidim razliku da li sam nekoga upoznao u parku, kafani, na svadbi ili na Internetu! Svuda nailaziš na različite osobe!

"Razbarušena buva" je dodala:

“Posle 5 godina na netu..mogu da kazem da su moja iskustva samo pozitivna. Upoznah zaista mnogo ljudi (skoro da sam sigurna da je broj trotzifren), a sa njih desetak se vidjam skoro svakodnevno, vetj godinama. Sa dvoje ostvarih takav kontakt da bi, rech "obozavam" ih..bila preslaba, i to traje vetj 5 god.

Delimo, oslanjamo se jedni na druge, poshtujemo se, kritikujemo, plachemo zajedno, smejemo se.. Tu smo..na desnom ramenu jedni drugima...:o} Jedan je Bojan, osoba koju dozivljavam kao rodjenog brata, a drugo bitje je Duka (Dubravka, iliti tandrrrrrcak), i ako..ikad u zivotu budem imala dete, volela bih da bude kao ona, ni mrvitzu drugachija..ni mrvitzu.. I nije ostalo samo "na netu", nego se sa istog preselilo u stvarnost.


A kako se prepoznamo..pa po slichnosti dushe i karaktera. (Nebitno kog su pola!!)” Iskustva su definitivno različita. Među onima koji su racionalni i kao takvi umeju da podele mudar savet je i Sparrow koji kaže: -Sve zavisi od tvoje procene. tj koliko umes da procenis coveka.

Ako umes, desice ti se samo dobra poznanstva i naletaces na ok ljude sa kojima se jednog dana mozda i licno upoznas, ali ako ne budes umela da procenis desice ti se i ta losa poznanstva iz kojih ces moci da naucis kakav covek ne treba da bude i ne treba se upustati u konflikte sa takvim ljudima vec samo se mirno povuci i zivot ide dalje..........“

Trezveni, tridesetogodišnji Aleksa je kategoričan:

„Ma kakvo prijateljstvo na netu.... Na net dolazis da odigras igricu kada si kuci i dosadno ti...izjutra vikendom da uz kafu procitas novine ili preko radne sedmice da ubijas vremena na poslu. Naravno, za nas koji smo napolju spravice kao msn sluze i za odrzavanje kontakta sa starim prijateljima/familijom A prijatelji moraju biti pored tebe, da odes i popijes pivo, ispricas se...

"Ne palim se na prijateljstva sa neta sto ne znaci da mi neko ne mzoe biti simpa i da se ne bih javio kada sam u gradu te osobe da odemo na pice...ali neka "jaka" online prijateljstva su mi smesna Sto se tice prijatelja .. imao sam par prilika da jednostavno se razocaram u osobu do te mere da mi je bilo krivo sto sam uopste i provodio vreme pricajuci sa tom istom osobom", zaključio je Aleksa.