“Ljubičica plava”, “Drug stari” još uvek u sećanju žitelja bivše Jugoslavije: I pripadnici gay populacije u Beogradu planiraju da obeleže 25 maj

Danas je 25. maj, Dan mladosti, tradicionalno proslavljen kao Titov rodjendan. Taj dan je za mene kao pionira bio svecan, pored toga sto se nije islo u skolu tog dana priredjivane su priredbe, nosili smo crvene marame i pionirske kape. One su u kući stajale u posebnom delu ormana i koristile su se samo za posebne prilike, kao sto su Dan republike, Dan skole i Titov rodjendan Još uvek ima Titovih pionira koji se sećaju svečanosti i reči zakletve koju su izgovarali u prvom razredu osnovne škole.

”Danas kada postajem pionir,
Dajem casnu pionirsku rec,
Da cu marljivo uciti i raditi,
...
braniti ustavni poredak i teritorijalni integritet Socijalisticke Fererativne Republike Jugoslavije”? Titov grob, takozvanu "Kuću cveća", svakog 25. maja obiđe više od 2.000 ljudi. Velika poseta i uobičajni dekor, pionirske marame, štafete i Titove slike, očekuje se i ove godine.

Među prošlogodišnjim posetiocima "Kuće cveća" bili su i članovi bajkera "Orao" iz Maribora. Njih dvadesetak je svojim dvotočkašima došlo u Beograd da bi, kako kažu, odali počast čoveku koji je bio sličan njima.

"Tito je voleo seks, drogu i rok end rol, takvi smo i mi. Zato ga i poštujemo", rekao je njihov predsednik, Boris Dodić.

Na današnji dan pre 28 godina u KBC u Ljubljani umro je Josip Broz, napisao je na svom blogu Mahlat's (http://mahlat.wordpress.com). Slovenci su objavili tekst pod nazivom ’’Umrl je naš Tito’’ (… ) 4. Maja 1980 godine u 15.05 časova u Ljubljani prestalo je da kuca veliko srce predsednika naše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, predsednika predsedništa SFRJ i vrhovnog komandanta oružanih snaga Socijalsitičke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Teški bol i duboka tuga potresaju radničku klasu, narode i narodnosti naše zemlje, svakog našeg čoveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka, intelektualcam svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku.’’ (…) Mahlat se seća nadimaka koje je narod od milja darivao svom predsedniku: (…)Tito je imao još nekoliko nadimaka – ljubičica plava, drug Stari, najveći sin i sve tako slično što ga je izdvajalo od nas običnih. Voleo je da puši tompuse, da šeta pudlice, da se farba i da nosi rukavice i svilene gaće. (…)

Jugonostalgičar iz Slovenije, dalje navodi zanimljive detalje: (…)A voleo je i da se gradovi nazivaju po njegovom imenu pa smo imali Titograd, ostalim gradovima je častio svoje drugove saborce – Svetozarevo, Kardeljevo, Ivangrad… Voleo je da bude i kum naročito Albancima i naročito desetom detetu. Voleo je i da lovi. Skupe se lovci i nateraju životinje prema njemu, on pripuca iz pletene baštenske stolice i posle se slika sa ulovom i sa fazanovim perom na šeširu. Ma svašta je voleo, naročito da jaše na čelu kolone. Kud je on prošo raslo je cveće – ’’Drugarice, posadimo cveće kuda vojska druga Tita (Sa Titom na čelu kolone) krećeeee.

Uglavnom ga nismo sadili, morali smo da posipamo put cvećem i da puštamo bele golube. Vi sad zamislite kako je nama, jadnoj deci bilo, da zadržimo te golubove dok on ne naidje a obično je kasnio.(…) Analizirajući život u Titovo vreme, za kojim mnogi žale, Mahlat kaže: (…)Drug Tito je imao nekoliko ljubavi, voleo je žene, voleo da majstoriše i voleo je druga Staljina. Svi ostali su morali da majstorišu i vole druga Staljina a žene nisu smeli da mu diraju.

Kad se posvađao sa Staljinom, to jes kad mu je reko istorijsko ’’Ne’’ a Staljin ga pogled’o k’o krava mrtvo tele, sve one koje je naterao da ga vole je poslao na dug oporavak na Goli otok sve dok nisu zaboravili i Staljina a i kad su majku za sisu ujeli. To se zvalo revidiranje. Koga su pitali: Jesi revidir’o? – a on odgovorio da jeste, puštali su da ide kući. Takvih Čvorovića je bilo koliko hoćeš. Mi smo bili Titovi pioniri pa Titovi omladinci pa Titovi radnici. Mnogim omladincima tadašnje zemlje predsednik je bio Azem Vlasi tako da svi oni danas imaju u biografiji da im je predsednik bio jedan Albanac. Na ekskurzijama su nas obavezno vodili u Kumrovec, Titov ’’rodni kraj’’.

Za vreme njegovog dugog i plodonosnog života govorilo se u šiframa – NOJ, OUR, OOUR, SIZ, AFŽ, SPJ, SOJ, SOKOJ, SFRJ, NR, AP – ko se snaš’o, snašo se. (…) Za mnoge su Titova smrt i sahrana bili dogadjaj koji će dugo pamtiti. Medijski neviđeno propraćen za ono vreme, organizovan do tančina. Svi su bili obavezni da sa dužnom pažnjom proprate kovčeg sa posmrtnim ostacima. Naravno i odaju poštu u tadašnjoj Skupštini Jugoslavije. Čekali smo satima.


(…)I kao što rekoh, na današnji dan, umre čovek. Svi se šokirali pošto se mislilo da on ne može da umre, da će u najmanju ruku da živi k’o ona kornjača sa Galapagosa na kojoj je Darvin dokazivao teoriju evolucije. Zbog toga je njegov rodjendan proglašen Danom mladosti pošto je on bio mlad taman koliko i mi. On sto godina, ja 15 al to je nekako bilo isto. E, za njegov rodjendan smo mi svake godine vežbali za slet gde je nas milion moralo da igra ko jedan dok Zdravko Čolić peva’’Druže Tito mi ti se kunemoooo’’. Bilo svečano. Djordje Balašević, za rodjendan Titu spevao stih ’’Računajte na nas’’ posle poludeo.(…)


Interesantnu ideju za predstojeći Dan mladosti u Beogradu, dao je Morpheus na sajtu http://www.gay-serbia.com/forum/ [….Predlazem da organizujemo gay pride u Beogradu, recimo, 25. maja 2008. godine. Tacno izmedju polufinalne i finalne veceri Pesme Evrovizije. Hajde da vidimo ko ce burnije reagovati: cetnici koji ce nas optuzivati da smo komunisti ili komunisti koji ce nas optuzivati da kaljamo praznik bivse Jugoslavije.

Hoce neko od vas da se pridruzi?...] Pesnički raspoložen gospodin Mrmot kaže na svom blogu: Dok je bilo Tita, bilo je i shita, (http://mrmot.mojblog.co.yu) (…)Ko bi rekao da je od smrti najvećeg sina, ali i oca i majke naroda i narodnosti SFRJ prošlo već 28 godina. Ne bi mogao reći da se sećam tog dana, jer sam bio poprilično maći, pa nisam ni shvatao šta se zapravo dešavalo. Primljen sam u pionire u danima kada je štafeta još bila pojam, ali njen sjaj je lagano bledeo. Teško da mogu da pričam da je život pod Titom bio bolji, ili lošiji.

Na osnovu tuđih priča ne mogu da ocenjujem objektivno. Znam samo da problema poput današnjih nije bilo, ali isto tako znam da nas je Tile duboko zadužio, a te kredite i danas vraćamo. (…) (…)Kako god...nekidan su stari ponovo pričali kako je pod Titom sve bilo bolje. Nikad lepše zemlje, bogatije...kažu da je sve imala - brda, more, doline, nizine. (…) (…)

U Sarajevu i danas postoji kasarna Maršal Tito, a ispred ponosito stoji glavom i bradom sam Maršal. Ulice i trgove koje sui nosile njegovo ime, u drugim gradovima su uglavnom izmenjali...kontroverze oko samog Tileta nikada neće biti razrešene, iako znam da će se još godinama nalaziti razni poznavaoci lika i dela koji će zatupljenom narodu nuditi razne teorije zavere.

Sve to u zavisnosti od trenutka i potrebe. Čini se da svako želi da se očeše od Maršala i iskoristi ga za laganu zaradu. Tito na gaćama, Tito na čarapama...kao da ga ima više nego ga je bilo dok je bio živ. Kao što rekoh...ne mogu da dajem bilo kakav sud, ali znam da je čovek bio veliki igrač. Za ove naše lelemudane, Tile je bog i to sa velikiim B. (…)