beogradska noc

mapa evrope

chart

mapa lime

View Larger Map

Prijatelji moraju biti pored tebe, da odes i popijes pivo, ispricas se... Toliko o virtuelnoj komunikaciji

Kao početnik u korišćenju sajtova za društveno umrežavanje, ne samo da iz ličnog iskustva ne mogu da procenim kvalitet tako nastalih komunikacija, već se još uvek teško snalazim sa terminima kao što su aplikacija, poke…

Koliko sam do sad shvatila, na Facebook-u možeš doći u posed virtuelnih para, njima kupiti kućnog ljubimca, nekretnine, čak i prijatelja!!! Neki od članova ove “asocijacije” imaju gomile aplikacija.

Šta li rade sa njima, koliko im vremena treba da odrade zadatke i ispune obaveze, zalivajući biljke, hraneći kućne ljubimce, kupujući i prodajući prijatelje? Šta im ostaje za realan život? Kada bolje razmislim, teorija o novootkrivenoj bolesti – prokrastinaciji (oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije) i nije tako nerealna.

Prelepa plavuša, Tamara Pajkić, u svom web dnevniku čiji naziv potkrepljuje portret, ali još više deo fotografije na kojoj se naslućuje deo satenske posteljine i zlatna štikla, cvrkuće o Facebooku kao o novoj igrački koja joj služi da ubije vreme.

Naravno, njene čari izbijaju u prvi plan, pa uskoro dobija i ponudu za udaju. Da je kojim slucajem tu poruku poslao neko meni blizak, da imam, na primer sina, rekla bih mu da otvori “četvoro” očiju, da se ne peca tako lako!

Evo šta, između ostalog kaže Tamarica:

“Onda sam saznala za Facebook koji mi se baš dopao, to sam i tražila, pravo mesto za skraćivanje vremena na poslu. Sada svi kupci kojima odgovaram misle da ja nešto tražim na kompjuteru u vezi njihovog pitanja, pomisle kako sam vredna, šef oduševljen a ja se zezam na Facebook-u i dopisujem sa ljudima, dodajem nove prijatelje u profil, pišem tekstove za blog i šta sve ne :) pomisliće neko ko me ne zna da sam zavisnik, ali baš me briga :) meni vreme leti, neko mi je rekao kako mi je hobi vraćanje ugleda plavušama :)

Nekada kada sam na Facebook-u imam osećaj da ljudi koji mi prilaze za šalter i oni koji prolaze okolo pomisle “vidi ovu malu kako je pametna i vredna, a radi i na računaru” :) Tako da je ovo još jedan plus za moj posao, možda dobijem i povišicu :)”.

Na jednoj od diskusija na Internetu upoznala sam se sa mišljenjima mladih koji su i najmerodavniji da daju svoj sud o virtuelnoj komunikaciji.

"Eh, to je nesto sto nikad ne mozes da znas na cemu si...imam jako lepa i kvalitetna prijateljstva, ali takodje i mnogo budala sam upoznala (sto zenskih, sto muskih)....jer dok ne stisnes ruku coveku i ne pogledas ga u oci, nikad nisi nacisto..bar ja tako gledam u vecini slucajeva - cast izuzecima koje obozavam iako ih nisam videla, al to je samo pitanje dana...jednostavno, mnoga se pokazu kao laz, ali iskreno vise sam imala dobrih iskustava, nego losih i imam prijatelje sa kojima se vec godinama druzim i koje obozavam...

Za zensko je mozda presudno da se u samom startu rasciste odnosi - na drugarskoj osnovi i onda je mnogo lakse! Nikada se nisam nalazila sa likovima koji su me starotvali, vec samo sa onima koji su krajnje ortacki pristupili i tako se nikad nisam za*ebala...odemo negde na pivo i bude nam fenomenalno...to drustvo se vremenom povecavalo i jako sam zadovolljna ljudima koji su ostali oko mene!

Učesnik u diskusiji sa interesantnim nadimkom „diplomirani duduk“ nadovezuje se na Anin post rečima: Isto kao i svakodnevnom životu!
Zaista ne vidim razliku da li sam nekoga upoznao u parku, kafani, na svadbi ili na Internetu! Svuda nailaziš na različite osobe!

"Razbarušena buva" je dodala:

“Posle 5 godina na netu..mogu da kazem da su moja iskustva samo pozitivna. Upoznah zaista mnogo ljudi (skoro da sam sigurna da je broj trotzifren), a sa njih desetak se vidjam skoro svakodnevno, vetj godinama. Sa dvoje ostvarih takav kontakt da bi, rech "obozavam" ih..bila preslaba, i to traje vetj 5 god.

Delimo, oslanjamo se jedni na druge, poshtujemo se, kritikujemo, plachemo zajedno, smejemo se.. Tu smo..na desnom ramenu jedni drugima...:o} Jedan je Bojan, osoba koju dozivljavam kao rodjenog brata, a drugo bitje je Duka (Dubravka, iliti tandrrrrrcak), i ako..ikad u zivotu budem imala dete, volela bih da bude kao ona, ni mrvitzu drugachija..ni mrvitzu.. I nije ostalo samo "na netu", nego se sa istog preselilo u stvarnost.


A kako se prepoznamo..pa po slichnosti dushe i karaktera. (Nebitno kog su pola!!)” Iskustva su definitivno različita. Među onima koji su racionalni i kao takvi umeju da podele mudar savet je i Sparrow koji kaže: -Sve zavisi od tvoje procene. tj koliko umes da procenis coveka.

Ako umes, desice ti se samo dobra poznanstva i naletaces na ok ljude sa kojima se jednog dana mozda i licno upoznas, ali ako ne budes umela da procenis desice ti se i ta losa poznanstva iz kojih ces moci da naucis kakav covek ne treba da bude i ne treba se upustati u konflikte sa takvim ljudima vec samo se mirno povuci i zivot ide dalje..........“

Trezveni, tridesetogodišnji Aleksa je kategoričan:

„Ma kakvo prijateljstvo na netu.... Na net dolazis da odigras igricu kada si kuci i dosadno ti...izjutra vikendom da uz kafu procitas novine ili preko radne sedmice da ubijas vremena na poslu. Naravno, za nas koji smo napolju spravice kao msn sluze i za odrzavanje kontakta sa starim prijateljima/familijom A prijatelji moraju biti pored tebe, da odes i popijes pivo, ispricas se...

"Ne palim se na prijateljstva sa neta sto ne znaci da mi neko ne mzoe biti simpa i da se ne bih javio kada sam u gradu te osobe da odemo na pice...ali neka "jaka" online prijateljstva su mi smesna Sto se tice prijatelja .. imao sam par prilika da jednostavno se razocaram u osobu do te mere da mi je bilo krivo sto sam uopste i provodio vreme pricajuci sa tom istom osobom", zaključio je Aleksa.

Facebook i Myspace: Biti ili ne biti, pitanje je sad

S obzirom da se prvi put srećem sa sajtovima za društveno umrežavanje i da mi je u glavi poveća zbrka, pre svega, kakva je svrha upoznavanja sa ovim alatom, potražila sam na Internetu stavove korisnika Facebook-a i Myspace-a.

Izdvojila bih mišljenje objavljeno na popularnom blogu b92. " Popularnost Facebooka u Beogradu mi je zanimljiva, jer je već krenulo prilikom upoznavanja: "Jel imaš Facebook?" ili "Nađi me na Facebooku" :)

Merriam Webster je u izboru za reč 2007. 'facebook', kao glagol koji označava dodavanje prijatelja na listu, stavio na drugo mesto.

Naravno, Facebook omogoćuva i upoznavanje novih ljudi pa je to još jedna od njegovih prednosti i uzrok toliko velike popularnosti. Za razliku od sličnog sajta (MySpace.com), Facebook deluje dosta prijatnije i ozbiljnije, ističe ovaj bloger.

Posebno mi se dopalo ovo zapažanje korisnika Facebooka: "

Na Facebooku je moguće napraviti grupu oko neke teme i pozvati ljude da se učlane u grupu... To je pred predsedničke izbore postalo popularno, ali ja mislim da je najveću popularnost na srpskom Webu doživelo za vreme ovih divljanja po Beogradu...

Ovo je najbolje!!!

"Napravljene su grupe kao što su: ''ALO BRE, NE LOMITE NAM BEOGRAD!!!!!!!!!!!'' , da bi grupu na kraju preuzeli oni koji su to radili i stavili ''Ne lomite nam Beograd ali Americku ambasadu spalite do temelja:)))) VEC JESMO!!!!''.

Grupa ima čak 8437 članova (jedna od najbrojnijih srpskih grupa), od kojih verovatno 95 odsto ne znaju da je grupa promenila temu.. Eto sada ako ste već član te grupe da znate i da izađete iz nje"!


Doktori nas, naravno, plaše boleštinama koje izaziva zavisnost od Interneta . Između ostalog, na blogu "Psihologija" navodi se da sajtovi za društveno umrežavanje mogu izazvati prokrastinaciju!!!

Ova opasna bolest u stvari znači sledeće:

"Prokrastinacija je oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije. Psiholozi često pominju prokrastinaciju kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošću vezanom sa otpočinjanje ili završavanje posla.

Prokrastinacija može dovesti do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja od strane drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza.

Ovo upozenje, valjda, trebalo bi da me odvrati od postavljanja profila.

Moju pretpostavku da ovakvi sajtovi najčešće služe za "muvanje" potvrdio je Dinke na blogu "Savršena". On kaže:

"Ja sam facebook account zatvorio pa ponovo nedavno otvorio, no i dalje ne kapiram njegov uspeh. Sinoc sam bas to komentarisao do sam pricao face to face sa ortacima dok smo uz par piva merkali neke devojcice :). Ovo kazem jer verovatno veliki procenat ljudi SN sajtove (ukljucujuci i FB) koristi iskljucivo za moovanje".

Pretpostavljam da Facebook ima dobrih i korisnih stvari, ali ovo je potpuna glupost. Koliko sam razumela, ovde se može preuzeti aplikacija kojom se stiče virtuelni kućni ljubimac. To me je podsetilo na kompjutersku igračku "tamaguči" za kojom su pre desetak godina deca izgubila glavu. Elem, devojka sa bloga "Savršena" se hvali:

"Imala sam svog kucnog ljubimca majmuna Cicija. :) I tako sam ga u pocetku hranila a onda je to pocelo da me smara pa je on bio sve mrzovoljniji, i gubio je u trkama sa drugim kucnim ljubmcima. Resila sam da ga pustim da odskakuce. :) Mada mi je bio stvarno drag ali vreme je da ode. :)".

Na sajtu Vukalija, bilo mi je simpatično mišljenje nekoliko učenika koji Myspace opisuju kao:

• Razlog zbog kojeg vecito prsne konekcija u kabinetu informatike,jer se sve ziljave p**** odmah zakace da vide da li su im *cirokana* momci koji voze audiQ7 prokomentarisali slike sa sinocnje zurke u Stefan Braunu.Naravno onda profesorka popizdi pa su sanse da do kraja bloka opikas neki Icy Tower ili fliper svedene na nulu".
• Mesto na kome cela 13.BGGIM provodi 25 sati dnevno, šaljući comment-e "drugarima" iz susednih odeljenja kojima se ne javljaju u hodniku
• kada se uslikas mobilnim telefonom u ogledalu, odes na myspace i okacis da svi vide..
  
• to je mesto na internetu gde se gadne ribe dopisuju i uporno govore jedna drugoj kako su slatke i kako su dobro ispale na svakoj slici.. gadure raspale
  

Naravno, ovo je samo skup nasumično izabranih mišljenja o sajtovima za društveno umrežavanje. Konačna odluka o fenomenu koji je osvojio svet, trebala bi da se donese na osnovu ličnog iskustva.

Luksuz na kineski način

Najava: Iz dana u dan, Kina doživljava velike promene. Predstava o armiji skromnih radnika kojima je bicikl jedino prevozno sredstvo, a životni vek provode u jednobraznim uniformama, danas je prevaziđena. Na ceni su sasvim druge vrednosti.

Vest (za radio): Kako javlja kineska agencija „Sinhua“, Kinezi će se od septembra voziti najluksuznijim vozom na svetu. Vožnja na relaciji od Pekinga do Lase koštače čak 20 puta više od standardne cene za ovu relaciju.

Unutrašnjost voza biće opremljena prema standardima hotela sa pet zvezdica. Svaki putnički vagon imaće četiri apartmana od po deset kvadratnih metara sa francuskim ležajem, dnevnom sobom i kupatilom.

“Ljubičica plava”, “Drug stari” još uvek u sećanju žitelja bivše Jugoslavije: I pripadnici gay populacije u Beogradu planiraju da obeleže 25 maj

Danas je 25. maj, Dan mladosti, tradicionalno proslavljen kao Titov rodjendan. Taj dan je za mene kao pionira bio svecan, pored toga sto se nije islo u skolu tog dana priredjivane su priredbe, nosili smo crvene marame i pionirske kape. One su u kući stajale u posebnom delu ormana i koristile su se samo za posebne prilike, kao sto su Dan republike, Dan skole i Titov rodjendan Još uvek ima Titovih pionira koji se sećaju svečanosti i reči zakletve koju su izgovarali u prvom razredu osnovne škole.

”Danas kada postajem pionir,
Dajem casnu pionirsku rec,
Da cu marljivo uciti i raditi,
...
braniti ustavni poredak i teritorijalni integritet Socijalisticke Fererativne Republike Jugoslavije”? Titov grob, takozvanu "Kuću cveća", svakog 25. maja obiđe više od 2.000 ljudi. Velika poseta i uobičajni dekor, pionirske marame, štafete i Titove slike, očekuje se i ove godine.

Među prošlogodišnjim posetiocima "Kuće cveća" bili su i članovi bajkera "Orao" iz Maribora. Njih dvadesetak je svojim dvotočkašima došlo u Beograd da bi, kako kažu, odali počast čoveku koji je bio sličan njima.

"Tito je voleo seks, drogu i rok end rol, takvi smo i mi. Zato ga i poštujemo", rekao je njihov predsednik, Boris Dodić.

Na današnji dan pre 28 godina u KBC u Ljubljani umro je Josip Broz, napisao je na svom blogu Mahlat's (http://mahlat.wordpress.com). Slovenci su objavili tekst pod nazivom ’’Umrl je naš Tito’’ (… ) 4. Maja 1980 godine u 15.05 časova u Ljubljani prestalo je da kuca veliko srce predsednika naše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, predsednika predsedništa SFRJ i vrhovnog komandanta oružanih snaga Socijalsitičke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Teški bol i duboka tuga potresaju radničku klasu, narode i narodnosti naše zemlje, svakog našeg čoveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka, intelektualcam svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku.’’ (…) Mahlat se seća nadimaka koje je narod od milja darivao svom predsedniku: (…)Tito je imao još nekoliko nadimaka – ljubičica plava, drug Stari, najveći sin i sve tako slično što ga je izdvajalo od nas običnih. Voleo je da puši tompuse, da šeta pudlice, da se farba i da nosi rukavice i svilene gaće. (…)

Jugonostalgičar iz Slovenije, dalje navodi zanimljive detalje: (…)A voleo je i da se gradovi nazivaju po njegovom imenu pa smo imali Titograd, ostalim gradovima je častio svoje drugove saborce – Svetozarevo, Kardeljevo, Ivangrad… Voleo je da bude i kum naročito Albancima i naročito desetom detetu. Voleo je i da lovi. Skupe se lovci i nateraju životinje prema njemu, on pripuca iz pletene baštenske stolice i posle se slika sa ulovom i sa fazanovim perom na šeširu. Ma svašta je voleo, naročito da jaše na čelu kolone. Kud je on prošo raslo je cveće – ’’Drugarice, posadimo cveće kuda vojska druga Tita (Sa Titom na čelu kolone) krećeeee.

Uglavnom ga nismo sadili, morali smo da posipamo put cvećem i da puštamo bele golube. Vi sad zamislite kako je nama, jadnoj deci bilo, da zadržimo te golubove dok on ne naidje a obično je kasnio.(…) Analizirajući život u Titovo vreme, za kojim mnogi žale, Mahlat kaže: (…)Drug Tito je imao nekoliko ljubavi, voleo je žene, voleo da majstoriše i voleo je druga Staljina. Svi ostali su morali da majstorišu i vole druga Staljina a žene nisu smeli da mu diraju.

Kad se posvađao sa Staljinom, to jes kad mu je reko istorijsko ’’Ne’’ a Staljin ga pogled’o k’o krava mrtvo tele, sve one koje je naterao da ga vole je poslao na dug oporavak na Goli otok sve dok nisu zaboravili i Staljina a i kad su majku za sisu ujeli. To se zvalo revidiranje. Koga su pitali: Jesi revidir’o? – a on odgovorio da jeste, puštali su da ide kući. Takvih Čvorovića je bilo koliko hoćeš. Mi smo bili Titovi pioniri pa Titovi omladinci pa Titovi radnici. Mnogim omladincima tadašnje zemlje predsednik je bio Azem Vlasi tako da svi oni danas imaju u biografiji da im je predsednik bio jedan Albanac. Na ekskurzijama su nas obavezno vodili u Kumrovec, Titov ’’rodni kraj’’.

Za vreme njegovog dugog i plodonosnog života govorilo se u šiframa – NOJ, OUR, OOUR, SIZ, AFŽ, SPJ, SOJ, SOKOJ, SFRJ, NR, AP – ko se snaš’o, snašo se. (…) Za mnoge su Titova smrt i sahrana bili dogadjaj koji će dugo pamtiti. Medijski neviđeno propraćen za ono vreme, organizovan do tančina. Svi su bili obavezni da sa dužnom pažnjom proprate kovčeg sa posmrtnim ostacima. Naravno i odaju poštu u tadašnjoj Skupštini Jugoslavije. Čekali smo satima.


(…)I kao što rekoh, na današnji dan, umre čovek. Svi se šokirali pošto se mislilo da on ne može da umre, da će u najmanju ruku da živi k’o ona kornjača sa Galapagosa na kojoj je Darvin dokazivao teoriju evolucije. Zbog toga je njegov rodjendan proglašen Danom mladosti pošto je on bio mlad taman koliko i mi. On sto godina, ja 15 al to je nekako bilo isto. E, za njegov rodjendan smo mi svake godine vežbali za slet gde je nas milion moralo da igra ko jedan dok Zdravko Čolić peva’’Druže Tito mi ti se kunemoooo’’. Bilo svečano. Djordje Balašević, za rodjendan Titu spevao stih ’’Računajte na nas’’ posle poludeo.(…)


Interesantnu ideju za predstojeći Dan mladosti u Beogradu, dao je Morpheus na sajtu http://www.gay-serbia.com/forum/ [….Predlazem da organizujemo gay pride u Beogradu, recimo, 25. maja 2008. godine. Tacno izmedju polufinalne i finalne veceri Pesme Evrovizije. Hajde da vidimo ko ce burnije reagovati: cetnici koji ce nas optuzivati da smo komunisti ili komunisti koji ce nas optuzivati da kaljamo praznik bivse Jugoslavije.

Hoce neko od vas da se pridruzi?...] Pesnički raspoložen gospodin Mrmot kaže na svom blogu: Dok je bilo Tita, bilo je i shita, (http://mrmot.mojblog.co.yu) (…)Ko bi rekao da je od smrti najvećeg sina, ali i oca i majke naroda i narodnosti SFRJ prošlo već 28 godina. Ne bi mogao reći da se sećam tog dana, jer sam bio poprilično maći, pa nisam ni shvatao šta se zapravo dešavalo. Primljen sam u pionire u danima kada je štafeta još bila pojam, ali njen sjaj je lagano bledeo. Teško da mogu da pričam da je život pod Titom bio bolji, ili lošiji.

Na osnovu tuđih priča ne mogu da ocenjujem objektivno. Znam samo da problema poput današnjih nije bilo, ali isto tako znam da nas je Tile duboko zadužio, a te kredite i danas vraćamo. (…) (…)Kako god...nekidan su stari ponovo pričali kako je pod Titom sve bilo bolje. Nikad lepše zemlje, bogatije...kažu da je sve imala - brda, more, doline, nizine. (…) (…)

U Sarajevu i danas postoji kasarna Maršal Tito, a ispred ponosito stoji glavom i bradom sam Maršal. Ulice i trgove koje sui nosile njegovo ime, u drugim gradovima su uglavnom izmenjali...kontroverze oko samog Tileta nikada neće biti razrešene, iako znam da će se još godinama nalaziti razni poznavaoci lika i dela koji će zatupljenom narodu nuditi razne teorije zavere.

Sve to u zavisnosti od trenutka i potrebe. Čini se da svako želi da se očeše od Maršala i iskoristi ga za laganu zaradu. Tito na gaćama, Tito na čarapama...kao da ga ima više nego ga je bilo dok je bio živ. Kao što rekoh...ne mogu da dajem bilo kakav sud, ali znam da je čovek bio veliki igrač. Za ove naše lelemudane, Tile je bog i to sa velikiim B. (…)

baka mica iz kovilja

Kovilj - mesto mira i ljubavi

Na prvi pogled, manastir Svetih Arhangela u Kovilju, više podseca na dvorac nego na mesto u kome borave monasi. Tom utisku, svakako doprinosi uredan travnjak i plavetnilo neba koji predstavljaju pravi ram za sliku o manastiru koji vec duze vreme izaziva znatiželju običnih smrtnika. Postoji više razloga za interesovanje. Ovo je manastir sa jednim od najbrojnijih bratstva u Srbiji, njegovi "stanovnici" su, uglavnom, intelektualci. I to ne samo Srbi, vec ih ima i sa Novog Zelanda, Slovačke, Bugarske... Poznati su proizvodjači meda, orahovače, a kako smo saznali od jednog iskušenika, ovde se proizvodi i čuveni sir gorgonzola.

Manastir Kovilj poznat je i po crkvenom pojanju. U porti manastira, 1. maja zatekli smo tv kamere i monaha-pojca. Starešina manastira je otac Porfirije, zahvaljujući čijoj energiji je i pokrenuta obnova opustelog manatira početkom 90-tih godina prošlog veka. Najinteresantniji detalj o Kovilju odnosi se na lečenje zavisnika od opijata. Manastir je postao poslednje utočište i nada onima koji su namerili da izađu iz narkomanskog pakla.

Na svakom koraku primetni su red, disciplina i spoj tradicionalnog i modernog. O urednom travnjaku brine monah koji se pojavljuje iza krivine vozeći specijalnu mašinu za šišanje. Mladi čovek na ušima ima štitnike od buke, a ispod njih slušalice za muziku. Na stolu u kancelariji sekretara manastira je računar sa TFT monitorom. Sa donje strane manastira nalazi se ogradjen prostor za stoku. Sve je kao "pod konac".

Kovilj, mesto nadomak Novog Sada, izgleda, obožavaju rode. Ima ih na više mesta u selu, a preko puta manastira jedan par je svio gnezdo na vrhu starog hrasta. Tik uz izbušeni hrast, koji u uspravnom stanju, kao "šupalj zub" održavaju metalne sajle provučene kroz unutrašnjost debla je crkvica posvećena sv. Petki. Posetioci manastira obavezno zastaju pored neobičnog prizora. Rode, kao da ne čuvaju samo svoje mladunce u gnezdu, već i da bdiju nad u belo okrečenom, jednostavnom crkvicom. Nažalost, nisam uspela da zabeležim izbiza rodu koja se na fotografiji vidi u daljini, u letu. Kada je prišla bliže, u kljunu joj je bila žaba koju je ulovila za svoje mlade. Pored crkvice i hrasta sa rodama upoznali smo gostoprimstvo Koviljčana, zahvaljujući gospodji Mici, koja nas je počastila kiflicama i uputila ka čardi "Nakraj sveta". Šteta što je gazda Đoka Varenika zaključao čardu, pa nismo mogli da uživamo u ribljim specijalitetima.